„Mali Bondstil” plaši i Srbe i Albance

Sa brda na kojem je NATO „tepih bombama” zasipao repetitore VJ 1999, kao „na tacni” vide se Kosovska Mitrovica, delovi Zvečana, Zubinog Potoka i sela u leposavićkoj opštini

Kosovska Mitrovica – Oko osam kilometara od severne Kosovske Mitrovice, kad se s magistralnog puta krene ka Prištini, s leve strane podno brda Crnuša, Priština najavljuje početak gradnje najmodernije baze za buduću „vojsku Kosova”. Ova lokacija smeštena je na Bajgorskim planinama, gde se međe kopaonički visovi, na visini od 1010 metara, a kako se priča, površina od 191 hektara biće uređena nalik američkom „Bondstilu”. Crnuša, je inače brdo, na kojem su nekada bili vojni repetitori Vojske Jugoslavije, a NATO ju je nemilosrdno gađao 1999. „tepih bombama”. I danas se među žiteljima Mitrovice može čuti da su „krmače” izručile tone osiromašenog uranijuma baš na tom mestu, sa kojeg se ovaj grad, ali i delovi Zvečana, Zubinog Potoka, kao i nekoliko sela u leposavićkoj opštini vide kao „na tacni”.

Stići do Crnuše, nije jednostavno. Možda za one Albance koji krenu na izlet, u novootvoreni „ekskluzivni” restoran sakriven nešto dalje u brdima, ali ne i za albanske taksiste koji nisu smeli da nas voze do mesta ograđenog bodljikavom žicom, gde je planirana gradnja baze. Kada smo krenuli gore, prošle srede, baš se potrefio jedan od onih „pasjih dana”. Usuo sneg, mećava, ledeno jutro. Asfaltiran put, s leve i desne strane nove kuće, dvospratne, voćnjaci, štale sa stokom. Ulazimo u dvorišta u kojima nikog nema. Nije prijatno „muvati” se ovih dana ka Crnuši, mestu koje bi moglo da postane nova pretnja za zapadni Balkan. Tu gde su do 1999. bojevo gađanje izvodili vojnici bivših jugoslovenskih republika, na kojem su profesori Opštenarodne odbrane vodili đake da provere znanje iz predvojničke obuke. Deca su pucala „ćorcima”. Do rata i budući policajci iz škole u Vučitrnu, ovde su dolazili na obuku.

A kad je NATO sa Kforom došao, krenuli su na obuku kosovski policajci, pripadnici Unmika, Kfora, Euleksa, pa i tzv. kosovskog zaštitnog korpusa (KZK). U KZK su ušli preobučeni pripadnici UČK-a, a onda vremenom iz KZK u KBS. Sada NATO i vojnici Kfora zajedno izvode vežbe tu podno brda Crnuše, na jednoj ledini, koja je žicom ograđena i gde na tri jezika piše „strelište”, na latiničnom pismu, na beloj izanđaloj tabli. Tu zastajemo, osvrćemo se… Ipak je to „strateško mesto”, deluje kao da policajci, raznorazni „bezbednjaci”, očas mogu da iskoče iz obližnje šume.

Dalje se ne usuđujemo. Samo stotinak metara dalje od table nešto k’o kontejneri… Čujemo to su zakloni. Odatle se puca u metu. Jedva se od snega vide predajnici za mobilne operatere i TV signal na samom vrhu Crnuše. Kroz sneg i maglu možda se teže naziru južna, severna Kosovska Mitrovica, „Trepčin” dimnjak, pa i južna Mitrovica, ali je jasno koliko im je ovo gradilište „malog Bondstila”, kako ga zovu pojedini meštani, blizu.

Vraćamo se, krećemo nazad ka severnoj Mitrovici. Niz asfaltni put, niz nizbrdicu, nema Albanca kojeg u dolasku sretosmo! Nosio je jedan hleb u plastičnoj kesi. Dok lokalno albansko stanovništvo zazire od ovog mesta, prištinski establišment likuje, međunarodni predstavnici ćute, a Srbi na severu strepe. Put nazad vodi preko albanskih sela Žaže i Boljetin, po kojem će, kako se govori, da nazovu vojnu bazu. Zapravo, nadenuće joj ime Isa Boljetinac. Po zlu se o njemu pričalo. Strahovala su i previše od veka srpska sela u zvečanskoj opštini i Ibarskom Kolašinu. „I ovako smo opkoljeni, a tek kad se sjure sa Crnuše… Mi 21 godinu strepimo, ali je sada drugačije. Imaće nas na oku svakog momenta”, ukazuje mladić iz Kosovske Mitrovice, koji svakodnevno poslom odlazi put juga. Iz opravdanih razloga neće danam kaže ime.

Inače, retko ko od Mitrovčana hoće javno da govori o „klizavim” pitanjima. „Gde su NATO, EU, Kfor? Neka osude. Kfor, kao reagovao! Čitam, kažu, pitajte Prištinu šta to gradi. Zašto su oni tu. Da, svi mi znamo da oni sa njima vežbaju i da ih od početka obučavaju. Neće tu da budu samo ovi iz KBS-a, biće im tu i mentori, njihovi saveznici. Prvenstveno ovi američki marinci i Nemci”, govori nam meštanin iz Bošnjačke mahale, s čijeg se prozora vidi Crnuša, Šupkovac, selo Kičiće… Vidi se i albansko selo Lipa, pa i porušeno srpsko, pravoslavno groblje.

Srbi u severnoj Kosovskoj Mitrovici ipak  veruju da ih Beograd neće lako prepustiti ukoliko dođe do novog „pogroma”. „Verujem u Beograd i u reči koje je predsednik Vučić pre nekoliko dana kazao, da Srbi znaju kako će Beograd da odgovori”, kaže prodavačica na tezgi u centru severne Kosovske Mitrovice, rukom pokazujući na Crnušu, sa koje, kako reče, „mogu snajperom da me nanišane kao zeca”.

Pretnja za ceo zapadni Balkan

Da će baza na Crnuši biti operativna tek za tri do pet godina, za „Politiku” tvrdi Veroljub Petronić, iz Organizacije „Humani centar Mitrovica” učesnik mnogobrojnih foruma i tribina u Briselu, Ruskoj Federaciji, Mađarskoj, Bugarskoj… „Strateški je lako zauzeti sektor sever. Pritom, ne treba zaboraviti da oko 40 alternativnih pravaca ima sa područja iz kojih može da se uđe na teritoriju severnog Kosova. Ipak, ovo jeste velika pretnja za severne opštine, ali i za celo područje zapadnog Balkana. Svi prosečni radarski i PVO sistemi kratkog i srednjeg dometa mogu da utiču na bezbednost u regionu. A, to će Crnuša koja se nalazi na svim strategijskim, operativnim i taktičkim pravcima da ima. Odatle je na 35 kilometara vazdušna linija do Kopaonika, na 65. kilometru je baza Jug. Baza na Crnuši se gradi uz potpunu logistiku Kfora. Ne svih članica NATO-a, ali i Amerike i Nemačke sasvim sigurno. Pitanje je samo sa koliko novca će oni da pomognu. Ako hoće pravu bazu biće potrebne stotine miliona evra”, naglašava Petronić, uz tvrdnju da „Priština ima strah od srpskih vojnih snaga, što je i jedan od mogućih razloga zašto se baš tu pravi”.

U blizini vežbali teroristi iz ANA

Planinskim vencem od Crnuše stiže se i do albanskih sela u opštini Leposavić. Do Košutova gde su još poligon i heliodrom gde je teroristička ANA, kako je tada zvanično objavio Mihael Štajner, specijalni predstavnik Unmika za Kosovo, izvodila vežbe i odakle je kretala u terorističke napade. Bilo je to u ovo vreme, u aprilu, 2001. i godinu kasnije kada je sa 100 kilograma TNT-a minirana „žila kucavica” u Balabanu, u mestu zvanom Lozište. Miniran je nadvožnjak, a zbog nestručnosti smrtno su stradali teroristi iz ANA-e.

Izvor: Politika