Vučić poznaje ljudsku prirodu: sve nam treba, a mi samo dupe imamo da damo na razmenu

Vučić ima nesputanu maštu koja, kad se umreži sa vajdom, okrilati. Zemlju ne dodiruje.

“Mi smo podigli, mi smo izgradili, mi doveli, raste JDB”…

Nije mi simpatično to što radi, ali mogu da ga razumem: on je domaćin iz Bugojna, a tamo su domaćini, bili Sorabi ili Heruvati, tvrde ruke. Teško daju, lako uzimaju.

Malo mi je gadna masa, oni teletabisi koji se, za sendvič, a nekada i samo za pravo da ga pipnu, prave da veruju njihovom Vučku. Pre njega nisu imali ni puteve, ni pruge, ni struju, a o fabrikama, privredi, i vojsci nisu imali ni zamisao.

Vučić poznaje ljudsku prirodu: alava je i gramziva. Igra se time nepogrešivo. Vekovi sirotovanja, a naročito poslednjih tridesetak godina opšteg iscrpljivanja, doveli su dotle da smo postali potrebiti. Sve nam treba, a mi samo dupe imamo da damo na razmenu.

Tu su i srpski intelektualci, govna najstrašnija, koja ćute kad treba da pričaju i pričaju kad teba da ćute; tu su i srpski, a naročito srbski opozicionari, koji nepogrešivo biraju teme bezbedne za Vučića. Ne pristaju ni na šta manje od RTS-a: neće lakovane cipelice da vuku po seoskom i palanačkom srpskom blatu. Za milione koje očekuju od politike neće godine rada, nego dve-tri emisije. Da objasne teletabisima da Vučko nije zaista najveći neimar u istorija Soraba.

No, znaju to i teletabisi, ako su glupi, nisu ludi. Oni hoće sendvič, a ne istine srbskih intelektualaca, popčića i opozicionara. Jebe im se za istine. Svaka njihova istina mora da uđe na usta i izađe na čajni kolutić.

Iskreni srbski rodoljubi, kao oni iz Dveri, Srbsku crkvu brane u Skupštini Srbije, a ne tamo gde je kobajagi ugrožena: u Crnoj Gori. Tako je i mitropolit Amfilohije, tokom Osamdesetih, dok su Srbe na Kosovu kinjili Šiptari, izjurivao komuniste s Dedinja. Bio je, sanćim, naivan.

Dakle: teletabisima sendvič, pametnijima pozorišne predstave, poput odbrane crkve u Crnoj Gori, a opoziciji sloboda da malo i ona zgrne nešto, ako pomogne gospodaru.

Nikada srpski narod nije bio tako ujedinjen, tako saboran u laži, gramziivosti, odglumljenoj veri i nemoralu svake vrste, kao danas.

Sastav nam je loš: 98% govana i 2% pepela.

Fejsbuk/ Milan Milenković