Decu iz Srbije proteruju sa Malte, Ministarstvo spoljnih poslova Srbije zamolilo da se proterivanje odloži

Decu iz Srbije proteruju sa Malte, Ministarstvo spoljnih poslova Srbije zamolilo da se proterivanje odloži

Dvadeset dvoje dece, među kojima su i deca porodica iz Srbije, nemaju pravo da više borave u Malti.

Razlog je što roditelji ne zarađuju dovoljno, pa tako ne ispunjavaju zakonski uslov za dobijanje boravišne dozvole. Uglavnom je reč o porodicama koje potiču iz država koje nisu članice EU.

Vladina agencija zadužena za državljanstvo i boravak je tokom proteklih nekoliko dana poslala pisma – odbijenice – porodicama koje potiču iz trećih zemalja.

Država Malta odbija dalji boravak za 22 deteta, među kojima ima i dece od dve godine. Od dana prijema pisma, deca borave na Malti ilegalno, navodi se u pismima.

Prema navodima državne agencije, razlog za odbijanje boravišne dozvole što roditelji dece nemaju dovoljne prihode, koji su zakonom propisani.

Porodice koje potiču iz trećih zemalja, država koje nisu članice EU, moraju da zarađuju najmanje 19.000 evra godišnje, plus 3.800 evra za svako dete. Ova suma ne uključuje bonuse ili prekovremeni rad.

Ranije su postojali izuzeci od ove politike, a odluku o izuzeću mogao je da donese direktor vladine agencije ukoliko su oba roditelja zaposlena, ali ne zarađuju propisanu sumu. Pre ove godine, do izuzeća je često dolazilo u slučajevima porodica iz trećih zemalja kada su roditelji radili na slabo plaćenim poslovima.

Odgovarajući na upit novinara da li zaposleni u Agenciji mogu da odbiju zahtev podnosioca, portparol Agencije rekao je da to može da se desi u slučaju da je molba nepotpuna ili neprihvatljiva.

Porodici Popović falilo je samo 143 evra

Porodice, među kojima je najviše onih poreklom iz Srbije, protestovale su zbog toga što im je uskraćena mogućnost da direktor Agencije napravi izuzetak ili bar da ulože molbu.

Oni su, potom, oformili grupu “Roditelji sa Malte” i dvaput se uputili u Agenciju zahtevajući da vlasti prime njihove zahteve ili pisani odgovor. Prvi put su to tražili u septembru, a drugi put u decembru.

Roditelji su ove nedelje dobili povratni odgovor na zahteve. Deca nisu dobila dozvolu za boravak, pošto je Agencija utvrdila da plate oba roditelja nisu dovoljne. Jednoj porodici falilo je samo 143 evra da ostvare minimum.

Reč je o porodici Vladice i Dragane Popović, roditelja dve devojčice. Njihova ukupna godišnja zarada bila je 26.457 evra, a minimum je 26.600.

Vladica Popović je na Malti već dve godine, a žena i deca su mu se pridružili pre šest meseci, kada su i podneli zahtev za boravak.

Odluka malteške agencije ostavila je u šoku Vladicu i Draganu, pogotovo jer im do zakonskog minimuma nedostaje samo 143 evra.

Kako su rekli, odluka je najgori efekat ostavila po devojčice, koje se osećaju izolovano i depresivno.

– One najviše pate jer nisu u mogućnosti da krenu u školu, nemaju prijatelje, ne napuštaju stan. Supruga i ja smo nervozni. Naravno, borimo se da ostanemo zajedno – ispričao je Vladica Popović.

U sličnoj situaciji su i Velimir i Senčica Dulo, čiji ukupni prihode iznose 26.400 evra. Do zakonskog minimuma fali im 200 evra. Sa bonusima i prekovremenim radom dostižu i preko 30.000 evra, ali Agencija odbija da uopšte i razmotri mogućnost ostanka.

Velimir je, takođe, u neverici. Kaže da je ranije razgovarao sa službom za ljudske resurse u svojoj kompaniji. Tada su mu rekli da neće imati nikakvih problema da i njegova deca dobiju boravišnu dozvolu.

– Supruga je legalno zaposlena. Plaćamo sve takse i obaveze prema zakonima Malte. Deca su krenula u školu, uče jezik i stvaraju nova prijateljstva. Šta sada da radimo? Vreme Božićnih praznika je, ovo bi trebalo da bude najlepši deo godine za svaku porodicu. Mislim da niko ne zaslužuje ovako nešto.

Aleksandra Ilić ispričala je kako se njena dvogodišnja ćerka Neda, rođena na Malti, u svim institucijama smatra “legalnom” pošto ima ličnu kartu. Osim u Agenciji nadležnoj za državljanstvo i boravak.

“Ova politika je diskriminatorska”

I Aleksandra Ilić je među porodicama koje su ove nedelje dobili pisma u kojima se navodi da je njen zahtev za boravišnu dozvolu – odbijen.

– Ne možemo da je pošaljemo nazad u Srbiju, to nije opcija, zato što ona ne može da krene u školu tamo, jedva govori srpski. Govori engleski. Takođe, nemamo ni kome da je pošaljemo – ispričala je Aleksandra.

Maja Braun, koja je u odboru Zajednice Srba, pokušala je da kontaktira agenciju i ugovori sastanak.

– Ne postoji volja da se ovaj problem reši. Ova politika je očigledno diskriminatorska. Zašto Agencija ne želi da razmotri druge izvore prihoda, poput izdavanja nekretnina u drugim zemljama ili ušteđevinu? – pita Maja Braun.

Ona je optužila poverenika za decu da nije ni od kakve pomoći iako je Malta zemlja potpisnica međunarodnih konvencija o zaštiti dece.

Decu iz Srbije proteruju sa Malte, Ministarstvo spoljnih poslova Srbije zamolilo da se proterivanje odloži

Maja Braun ističe da je tokom proteklih nekoliko godina uočila promenu unutar sistema – od jednog koji je prihvatao strane radnike i njihove porodice ka jednom koji ih odbacuje.

Jedan od osnivača organizacije “Roditelji sa Malte” Ana Zdravković kaže da su roditelji skrhani i izgubljeni, ne znaju kome da se obrate.

– Očajni smo i tužni jer ne znamo šta više da radimo. Ne tražimo mnogo, samo normalan i miran porodični život na Malti – ispričala je Ana Zdravković.

Kako je ranije rekao portparol Agencije, politika o minimumu prihoda postoji kako bi garantovala pristojan standard života porodica migranata.

Ministarstvo spoljnih poslova je preko Ambasade Republike Srbije u Rimu, koja na nerezidencijalnoj osnovi pokriva Maltu, upoznato sa sve učestalijim žalbama naših državljana koji borave i rade u Republici Malti, na tretman porodica sa maloletnom decom “zbog nedovoljnih prihoda na godišnjem nivou”. Reč je o unutrašnjim propisima Malte koji se odnose na državljane svih država koje nisu članice EU, a koji su u nadležnosti organa zaduženog za izdavanje boravišnih dozvola – Identity Malta.

Ministarstvo spoljnih poslova je od nadležnih malteških organa zatražilo hitno obaveštenje o propisima kojima je regulisan boravak na Malti, kao i o proceduri neophodnoj za regulisanje ovih pitanja, te informacije o eventualnim mogućnostima za prevazilaženje nastalih problema.

Imajući u vidu kompleksnost ovog pitanja, Ministarstvo spoljnih poslova je ranije već iniciralo konzularne konsultacije sa Maltom kako bi se ovo, ali i druga pitanja, sa malteškom stranom razmotrila i pronašlo rešenje. Ova inicijativa je prihvaćena, pa su konzularne konsultacije zakazane za 27. januar 2020. godine.

Ministarstvo spoljnih poslova je uputilo molbu malteškim organima vlasti da razmotre mogućnost odlaganja donošenja odluka u vezi sa ovim pitanjima do obavljanja konzularnih konsultacija i rešavanja problema.

Na rešavanju ovog pitanja angažovan je i počasni konzul Republike Srbije na Malti.

Srbija Danas